Pre­mi­je­ro­vi sa­rad­ni­ci bi­li su pred­stav­ni­ci pa­nam­ske fir­me Mon­te Me­na In­vest­ment Fund S.A, gdje su im part­ne­ri bi­li kon­tro­verz­ni Pa­le­sti­nac Mo­ha­med Ra­šid i egi­pat­ski bi­zni­smen Sa­mih Sa­vi­ris
Na ma­pi ko­ju je ob­ja­vio „Aj­riš tajms”, na ko­joj je pri­ka­za­no ka ko­jim dr­ža­va­ma vo­de tra­go­vi ta­jan­stve­nih of­šor kom­pa­ni­ja za skri­va­nje bo­gat­stva, uta­ju po­re­za i pre­va­ru, u Cr­noj Go­ri ima 13 kom­pa­ni­ja po­ve­za­nih sa of­šor de­sti­na­ci­ja­ma, na­vo­de se po dva kli­jen­ta i kraj­nja ko­ri­sni­ka i 16 ak­ci­o­na­ra

U do­ku­men­ta­ci­ji do ko­je je do­šao Me­đu­na­rod­ni kon­zor­ci­jum is­tra­ži­vač­kih no­vi­na­ra (ICIJ) o taj­nim ra­ču­ni­ma i re­gi­stro­va­nim of­šor fir­ma­ma u Pa­na­mi su i ime­na Vo­ji­na Vla­ho­vi­ća i Ve­se­li­na Vu­ko­ti­ća iz Cr­ne Go­re. Vo­jin Vla­ho­vić, sa­vjet­nik pre­mi­je­ra Mi­la Đu­ka­no­vi­ća, i Ve­se­lin Vu­ko­tić, pre­mi­je­rov po­slov­ni part­ner u Uni­ver­zi­te­tu Do­nja Go­ri­ca (UDG), bi­li su pred­stav­ni­ci kom­pa­ni­je Mon­te Me­na In­vest­ment Fund S.A, ko­ja je osno­va­na 27. sep­tem­bra 2007. go­di­ne u Pa­na­mi.
Pre­ma do­ku­men­ta­ci­ji o cr­no­gor­skim dr­ža­vlja­ni­ma ko­ji su po­slov­no ak­tiv­ni u Pa­na­mi njih dvo­ji­ca su kraj­nji ko­ri­sni­ci pri­ho­da ta­mo­šnje fir­me. Da Cr­na Go­ra ima dva kraj­nja ko­ri­sni­ka obje­lo­da­nje­no je u ma­pi ko­ju je, po­vo­dom po­da­ta­ka iz do­sad naj­ve­će afe­re sa taj­nim ra­ču­ni­ma, ju­če ob­ja­vio dnev­ni list „Aj­riš tajms”.
Ob­ja­vlji­va­nje do­ku­me­na­ta iz fir­me Mo­sak Fon­se­ka, ko­ja se od­no­si na taj­ne ra­ču­ne i of­šor fir­me u Pa­na­mi, ju­če je iza­zva­lo pa­žnju go­to­vo svih svjet­skih me­di­ja. U afe­ri na­zva­noj „Pa­na­ma pej­pers” ima 11,5 mi­li­o­na do­ku­men­ta i 2,6 ter­baj­ta in­fo­r­ma­ci­ja, iz­vu­če­nih iz in­ter­ne ba­ze po­da­ta­ka fir­me Mo­sak Fon­se­ka.
Pri sa­da­šnjem sta­nju, po­mi­nje se 13 kom­pa­ni­ja iz Cr­ne Go­re. Ta­ko­đe, na­vo­de se i dva kli­jen­ta i dva kraj­nja ko­ri­sni­ka, kao i 16 ak­ci­o­na­ra.
Ime­na Vla­ho­vi­ća i Vu­ko­ti­ća, me­đu­tim, ni­je­su je­di­na u pa­nam­skoj fir­mi Mon­te Me­na In­vest­ment Fund S.A, ko­ja se do­vo­de u ve­zu sa cr­no­gor­skim pre­mi­je­rom Mi­lom Đu­ka­no­vi­ćem. Tu je i kon­tro­verz­ni pa­le­stin­ski bi­zni­smen Mo­ha­med Ra­šid.
Me­đu ovla­šće­nim li­ci­ma u Mon­te Me­na In­vest­ment Fund S.A je i egi­pat­ski bi­zni­smen Sa­mih Sa­vi­ris, ali i Hi­šam Abu Se­na, Ju­suf Al-Sa­raj i Ma­džed Ški­rat. Ra­šid je bio u po­slov­nim ve­za­ma sa vr­hom cr­no­gor­ske vla­sti, kao i nje­gov glav­ni part­ner, kon­tro­verz­ni pa­le­stin­ski bi­zni­smen Mo­ha­med Da­hlan. Ra­šid i Da­hlan su u Cr­noj Go­ri uze­li pre­ko de­set mi­li­o­na eura kre­di­ta od Pr­ve ban­ke Cr­ne Go­re, či­ji je ve­ćin­ski ak­ci­o­nar pre­mi­je­rov brat Aco Đu­ka­no­vić.
Ta­ko­đe, Ra­šid, biv­ši sa­vjet­nik za fi­nan­si­je po­koj­nog pa­le­stin­skog li­de­ra Ja­se­ra Ara­fa­ta pla­ni­rao je mi­li­on­sku in­ve­sti­ci­ju na kom­plek­su Sko­či­đe­voj­ka u Re­že­vi­ći­ma, ko­ji je ku­pio 2007. go­di­ne, u vri­je­me ka­da je Mon­te Me­na In­vest­ment Fund S.A osno­va­na u Pa­na­mi. In­te­re­sant­no je da je di­rek­tor Mon­ta Me­na ko­ja je bi­la re­gi­stro­va­na u Cr­noj Go­ri (i ko­ja je bi­la no­si­lac pro­jek­ta na Sko­či­đe­voj­ci) bio Jusuf Al-Sa­raj, upra­vo Vu­ko­ti­ćev i Vla­ho­vi­ćev part­ner u kom­pa­ni­ji Mon­te Me­na re­gi­stro­va­noj u Pa­na­mi
Pre­ma po­da­ci­ma iz pa­nam­skog re­gi­stra, po­sto­ji 11 kom­pa­ni­ja gdje se kao ovla­šće­no li­ce po­mi­nje Mo­ha­med Ra­šid. Vla­ho­vić i Vu­ko­tić ni­je­su je­di­ni ko­ji ve­zu­ju Ra­ši­da i Đu­ka­no­vi­ća. In­te­re­sant­no je da je Ra­šid u Cr­noj Go­ri 2007. go­di­ne sa Dra­gi­com Mr­va­lje­vić osno­vao kom­pa­ni­ju Pi­o­nir In­vest­ment, ko­ja je ka­sni­je do­bi­la no­vo ime – Mon­te Me­na In­vest­ment.
Jed­no vri­je­me Dra­gi­ca Mr­va­lje­vić je bi­la di­rek­tor kom­pa­ni­je Praj­ma­ri in­vest, či­ji je osni­vač bio cr­no­gor­ski pre­mi­jer Mi­lo Đu­ka­no­vić.
Pod­sje­ti­mo, Ve­se­lin Vu­ko­tić je rek­tor pri­vat­nog Uni­ver­zi­te­ta Do­nja Go­ri­ca (UDG) vla­sni­štvo kom­pa­ni­je Uni­ver­zi­tats, ko­ju je osno­vao za­jed­no sa Mi­lom Đu­ka­no­vi­ćem. Vojin Vla­ho­vić je biv­ši sa­vjet­nik za eko­nom­ske od­no­se sa ino­stran­stvom Mi­la Đu­ka­no­vi­ća, bio je i am­ba­sa­dor Cr­ne Go­re u Ri­mu, da bi se po­tom po­no­vo vra­tio u Đu­ka­no­vi­ćev ka­bi­net.
Ra­ni­je je objavljivano da su pa­le­stin­ske vla­sti Mo­ha­me­da Ra­ši­da i Mo­ha­me­da Da­hla­na, (ta­ko­đe bli­skog sa­rad­ni­ka Ja­se­ra Ara­fa­ta) te­re­ti­li za pro­ne­vje­ru na de­se­ti­ne mi­li­o­na do­la­ra dr­žav­nog nov­ca.
Mo­ha­med Da­hlan je do­bio cr­no­gor­sko dr­ža­vljan­stvo 2010. go­di­ne na pred­log pre­mi­je­ra Mi­la Đu­ka­no­vi­ća. Pri tom je Đu­ka­no­vić 2014. go­di­ne tvr­dio da mu je Da­hlan pri­ja­telj. Arap­ski me­di­ji su ob­ja­vi­li da Da­hlan sto­ji iza kom­pa­ni­je ko­joj je vlast htje­la da pro­da Kra­lji­či­nu pla­žu – Du­bo­vi­ca, ali se od te in­ve­sti­ci­je od­u­sta­lo.
Što se ti­če re­gi­o­na, ka­da je u pi­ta­nju ovaj glo­bal­ni skan­dal sa ob­ja­vlji­va­njem taj­nih ra­ču­na i po­da­ta­ka o fir­ma­ma, in­fo­rma­ci­je su slič­ne kao u Cr­noj Go­ri. U Sr­bi­ji, pre­ma ma­pi iz „Aj­riš Taj­msa”, ne­ma kom­pa­ni­ja i kli­je­na­ta ko­ji se po­mi­nju, ali ima dva kraj­nja ko­ri­sni­ka i 28 ak­ci­o­na­ra. Iz Hr­vat­ske se po­mi­nju po tri kom­pa­ni­je i kli­jen­ta, osam kraj­njih ko­ri­sni­ka i 22 ak­ci­o­na­ra, a iz Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne sve­ga je­dan kraj­nji ko­ri­snik i tro­je ak­ci­o­na­ra.
Re­pu­bli­ka Slo­ve­ni­ja na ma­pi ima 21 kom­pa­ni­ju, dva kli­jen­ta i de­vet kraj­njih ko­ri­sni­ka, kao i 36 ak­ci­o­na­ra, Al­ba­ni­ja ima dvi­je fir­me, tri kraj­nja ko­ri­sni­ka i 22 ak­ci­o­na­ra, a Ma­ke­do­ni­ja ima po dvi­je kom­pa­ni­je, kli­jen­ta i ak­ci­o­na­ra.
U okvi­ru afe­re „Pa­na­ma pej­pers” ot­kri­ve­ne su of-šor kom­pa­ni­je 12 ak­tu­el­nih i biv­ših svjet­kih li­de­ra, me­đu ko­ji­ma su pred­sjed­nik Ukra­ji­ne, pre­mi­je­ri Islan­da i Pa­ki­stana, kralj Sa­u­dij­ske Ara­bi­je, dje­ca pred­sjed­ni­ka Azer­bej­dža­na i čla­no­vi po­ro­di­ce ki­ne­skog li­de­ra Si Đin­pin­ga.
M.V.

Po­da­ci o pre­ko
214 hi­lja­da of­šor fir­mi

Do­ku­men­ta ob­ja­vlje­na u afe­ri „Pa­na­ma pej­pers” od­no­se se na vi­še od 214 hi­lja­da ofšor kom­pa­ni­ja ko­je se do­vo­de u ve­zu sa oso­ba­ma i fir­ma­ma iz pre­ko 200 ze­ma­lja. Ka­ko su pre­ni­je­li svjet­ski me­di­ji ko­ji od ne­dje­lje ve­če op­šir­no iz­vje­šta­va­ju u ovom skan­da­lu, ba­zu do­ku­me­na­ta či­ne ko­mu­ni­ka­ci­ja pu­tem elek­tron­ske po­šte, fi­nan­sij­ski iz­vje­šta­ji i po­slov­na do­ku­men­ta­ci­ja. Po­da­ci o re­gi­stro­va­nim fir­ma­ma se, ta­ko­đe, od­no­se na pe­ri­od od 1977. go­di­ne do da­nas.